Заборав

Заборав (λήθη) – то нисам ја, нема мене у забораву, ја сам увек у сећању; у сећању (ἀ-λήθε-ια = не-забораву = истини) и пребива моје биће. Сећање самог себе, рефлексија оне чудне мисли о самом себи и одређује мене као мене, насупрот другом. Заборав (λήθη) је сан без снова – смрт сваке саморефлексије, недостатак мисаоног одсјаја о себи самом. Па ипак, без тог заборава, без тог најцрњег сна без снова, без “смрти” оног ја у мени, нема живота ни том мом несненом ја. Стога, ко не дозволи да умре ово ја, ко се не препусти са поверењем овом темпоралном, ритмичном и релативном самозабораву, на добром путу је да доживи најцрњи и апсолутни заборав.