Реч и дело

Због речи нас људи воле или мрзе. Због дела нас поштују или презиру. Речи отварају срце, пребивају у њему, но само дела насељавају пределе срца – трајно. Не каља нас оно што улази на уста, већ оно што излази, каже Христос.

Храна – улази, речи – излазе. Због лепе речи, мисли словесне, утешне, окрепљујуће, мудре, људи нас воле. Због лепог дела, племенитог, несебичног, дарујућег, саможртвеног, људи нас поштују.

Када за неког кажемо: њега је немогуће волети, већ само поштовати; онда то значи да је његова добра страна присутна само у делима, не и у речима. Но тврда је то храна. Може она задовољити само гладног човека. Ситог – тешко. Он је пробирљивији. Воли он да чује лепу реч, па макар и не била пропраћена делом. Не храни се човек само хлебом, већ и лепом, благом речју, каже Христос.

И заиста, хлеб храни тело, лепа реч храни душу.

А шта је са делом?  Дело храни дух. Но ко је уистину забринут за дух? Сито тело, сита душа, сигурно – не!